Od stotinu domaćinstava u Srpskoj, 85 ima internet, pokazuju posljednji zvanični podaci. Međutim, „Elektroprivreda Republike Srpske“ to ne koristi pa račune i dalje štampa i dostavlja na kućnu adresu, praveći sebi tako milionske troškove.
Praksu ne planiraju mijenjati ni u budućnosti što pokazuje i tender raspisan prije nekoliko dana, prema kojem će za štampanje i kovertiranje računa u periodu od tri godine platiti sedam miliona maraka.
Firma ili konzorcij sa kojim će sklopiti ugovor mora imati pozitivan poslovni rezultat u prethodne tri godine, kao i aktivne račune u poslednjih šest mjeseci. Traži se i uspješno iskustvo u najmanje jednom istom ili sličnom poslu gdje se kovertiralo 500.000 računa na mjesečnom nivou, te oprema koja može ispuniti tražene rokove i uslove.
A rokovi su takvi da po prijemu računa za domaćinstva imaju rok od 72 sata da ga odštampaju i upakuju, dok je za kategoriju „ostala potrošnja“ taj rok samo 24 časa.
Upakovani računi slažu se u kutije koje se prosleđuju „Poštama Srpske“, a kojima ERS opet plaća uslugu dostave.
Takođe, oni kojima ovaj posao bude dodijeljen moraće obezbijediti zaštitu fajlova za štampu od neovlaštenog pristupa, kao i da ima rezervnu opremu u slučaju kvara na glavnoj.
Najveću šansu da sklope trogodišnji ugovor sa ERS-om imaće firme koje ponude najnižu cijenu i daju što duži rok za plaćanje.
Planira li ovo preduzeće mijenjati praksu, nismo uspjeli saznati, jer nam se generalni direktor Luka Petrović nije javljao na telefon.
U udruženju „Don“ iz Prijedora koje se bavi zaštitom potrošača smatraju da infrastruktura postoji te da je potrebno samo sprovesti kampanju i promociju među stanovništvom.
Za početak, predlažu da se na poleđini štampanih računa pošalju pojedine poruke o prednostima elektronske dostave.
„Danas svi imaju mobilni telefon, a samim tim i e mail adresu na koju im se može dostaviti račun, tako da bi odziv bio veliki“, kaže Zoran Petoš iz ovog udruženja.
Dodaje da je potrebno štediti na svaki mogući način, jer bi se uštedama moglo spriječiti neko novo poskupljenje struje.
“U svakom slučaju bez sveobuhvatne kampanje preko javnih servisa velikih efekata neće biti. Zato je potrebno krenuti od toga”, zaključio je on.
Generalno, podaci koje prikuplja Zavod za statistiku pokazuju da je stanovništvo u Srpskoj informatički pismeno te da mu nije strano plaćanje usluga nekim od digitalnih kanala komunikacije.
Rezultati istraživanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija pokazuju da 84,8 odsto domaćinstava u ima pristup internetu.
Fiksni širokopojasni priključak internetu koristi 85,2 odsto domaćinstava, dok 47,4 odsto domaćinstava koristi jedan od tipova mobilne internet konekcije.
Internet je koristilo 86,9 odsto građana, dok je računar koristilo njih 49,2 odsto.
Korištenje interneta u 2023. godini povećano je za 4,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Nešto više od polovine korisnika interneta tokom dvanaest mjeseci naručivalo je robe i usluge onlajn.
Takođe, i banke u zemlji su digitalizovane. Prema podacima Centralne banke BiH 22 banke nude elektronsko bankarstvo.
Ovom vrstom usluge obuhvaćeno je ukupno 1.575.942 pravnih i fizičkih lica, a primjetan je trend povećanja broja klijenata koji imaju ugovorenu ovu vrstu usluge.
(Capital)