Naslovna Sport Intervju Igor Joksimović – Čovek koji je doveo Milan u Trebinje

Intervju Igor Joksimović – Čovek koji je doveo Milan u Trebinje

0
Izvor:

Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska, izrodila je veliki broj sjajnih fudbalera. Jedan od njih je i Igor Joksimović. Trebinjac koji se nakon internacionalne karijere vratio u rodni grad. Nesebično, sa mnogo entuzijazma i volje iskustvo i fudbalsko znanje prenesi na nove generacije. Za SOCCER magazin ispričao je priču o školi fudbala Leostars, počecima svoje fudbalske karijere i otkriva da li je i koliko bilo teško graditi internacionalnu karijeru u evropskim i svetskim gradovima.

– Mogao bih mnogo toga lepog da kažem o našoj školi fudbala, zapravo i fudbalskom klubu, koji je registrovan 2015. godine. Ovo je poseban mesec u godini, a i povod za ovu lepu priču, jer je nedavno, tačnije 06. 09. bilo šest godina od trenutka osnivanja, što je poseban dan za mene, kao i za naš klub.

Leostarss danas ima respektabilan broj dečaka koje fudbal čini srećnim, a nedavno je ova škola fudbala proglašena za najbolji sportski kolektiv Istočne Hercegovine u anketi renomiranih hercegovačkih portala.

– Vreme od šest godina bilo je dosta progresivno. Naime, krenulo je sa 50 dečaka, pa je odaziv bio sve veći i do nekog perioda, pre situacije sa koronavirusom, sa nama je treniralo oko 200 dečaka. U ovim trenucima je taj broj nešto manji, ali impozantan, na čemu smo izuzetno zahvalni.

– Kada pogledam iza sebe i sada u ono što smo zajedničkim snagama ostvarili, zaključio bih da smo veoma uspešan kolektiv, a sa ponosom bih rekao i jedan od najuspešnijih u regionu, kada su u pitanju škole fudbala i rad sa decom. Naši česti odazivi na turnire, putovanja, druženja uvek su začinjena ponekom medaljom, a svaki taj uspeh naše dece je motiv da sa njima radimo još više. U našoj školi fudbala imamo ukupno šest trenera, od kojih je jedan trener golmana. Moramo priznati, veoma značajan broj stručnog osoblja koji svakodnevno radi sa decom. A oni su zasluženi za predpionire, pionire i kadete koji se takmiče u Saveznom rangu takmičenja lige Republike Srpske. Ali, baš kao u svakom klubu, u svakom sportu, nije sve tako lagano i neke situacije su,nažalost, neminovne, pa tako je jedan od naših najvećih problema infrastruktura. Međutim, kontinuirano radimo na tome da i taj problem u vezi sa stadionom rešimo u narednom periodu.  Tek tada bi naša priča bila „zaokružena” i imala perspektivu – rekao je ponosni osnivač Leostarsa i dodao da bi se u nekoj bliskoj budućnosti zasigurno otvorio put i za seniore, koji bi u ovom delu Republike Srpske umnogome doprineli fudbalu.

– U ovoj regiji imamo sedam klubova i verujem da bi naši budući seniori zasigurno pojačali konkurenciju, a to bi za fudbalsku publiku bilo još zanimljivije, jer bi se i broj utakmica povećao.

Sav taj napor i trud, verujemo, i te kako ima smisla, jer uz ljubav, razumevanje i pre svega strast mnogo je lakše izneti sve poduhvate…

– Ukoliko me pitate da li je teško voditi školu fudbala, kao i klub – teško je. Iz poslovne perspektive sigurno mogu reći da je posao prilično zahtevan. Što je škola veća i članstvo u klubu, to je i organizacija veća i teža, od treninga pa do takmičenja. Tu su i logistika, administrativne stvari u okviru organizacije i moglo bi se reći da je ovo posao koji se obavlja 24/7 i iziskuje dosta napora.  Moja želja je da svi zaposleni i članovi kluba budu zadovoljni i zato moram svakome posvetiti pažnju maksimalno, zadovoljiti potrebe svakog pojedinca jer samo tako će svako od njih raditi svoj posao najbolje što može, od dece pa do nas trenera – rekao je Joksimović i ponosno istakao projekat koji će zasigurno ostati u analima hercegovačkog fudbala:

– Jedan od najvećih fudbalskih poduhvata ovde kod nas  jeste dolazak FK Milana u Trebinje. Dolazak takvog kluba u naše malo Trebinje izazvalo je veliku pažnju javnosti i to ne samo fudbalske publike, već celokupne! Za mene kao predsednika i vlasnika ovog fudbalskog kluba, ali pre svega fudbalskog radnika, bila je to velika satisfakcija, da se takvo ime odazove na moj poziv i udostoji nas dolaska. Pečat posete je impresivan Milanov kamp, a 60 dečaka su, kao učesnici kampa, bili svesni činjenice da imaju šta novo da vide, da nauče i to je bila neopisiva radost za njih, zbog čega su bili presrećni” – istakao je Igor i dodao da tu nije kraj:

– Saradnja sa ovim klubom će biti nastavljena, a najavljen je moj odlazak u Milano do kraja godine, gde ćemo napraviti konkretnije dogovore u vezi sa međusobnim aktivnostima njihovih i naših fudbalera i dece iz škole fudbala”.

Ukazala se prilika da sa Igorom prokomentarišemo trenutnu situaciju u bosansko-hercegovačkom fudbalu.

– Liga Bosne i Hercegovine je bila prilično progresivna, mogao bih reći rasla pa padala i tako u krug, ali osetan je ponovni pad, jer ove godine je dosta slabija u odnosu na prethodne. Negde verujem da su uzrok toga i ovi nehumani uslovi pod kojima smo radili i živeli godinu i po dana, kao posledica korona virusa. Svi su manje ili gotovo nespremni ušli u sve to, što se odrazilo i na terenu.

Ekipe koje su se plasirale na evropska takmičenja odigrali su dosta dobro, međutim, portfolio trenutnih igrača, utisak je, nije bio dovoljno dobar da zadovolji evropsku scenu i u isto vreme domaća takmičenja, ali ostaje da vidimo kako će se situacija odvijati u narednom periodu, do kraja prvog dela sezone”.

Iz njegove perspektive u ovoj situaciji, favorita za osvajanje Premijer lige nema, jer veruje da iskustvo, mladost i tradicija koji su prepleteni u klubovima Premijer lige BiH mogu doneti i iznenađenja:

– U ovom trenutku ne bih mogao da izdvojim favorita za osvajanje lige, ali tu su negde Zrinjski, Velež iz Mostarsa, Tuzla siti koja je dobro krenula ove sezone, kao i starsi, dobri zanci i bivši šampioni Široki Brijeg i Željo iz Sarajeva. To su definitivno šest klubova koji će popuniti gornji deo tabele, a za nekoga od njih se i očekuje da će podići pehar na kraju sezone.  Ne mogu u ovih desetak kola precizirati, ali evidentno je i da je Tuzla siti krenula agresivno i mogu neku blagu prednost dati njima, iako nemaju iskustvo i tradiciju kao ostale ekipe za osvajanje titule”.

Od prvih koraka je trčao za loptom, u dvorištu, na ulici… Rastao je uz fudbal, a on mu je i omogućio da vidi veliki broj zemalja. Karijeru seniora počeo je u Partizanu.

– Kao fudbaler sam proputovao i igrao u mnogim zemljama, a moji počeci kao sedmogodišnjeg dečaka bili su vezani za Leotar u Trebinju. Kasnije sam otišao u Sutjesku, gde sam za veoma kratko vreme pokazao talenat u pionirskoj konkurenciji i bio jedan od najboljih igrača tadašnje Jugoslavije na završnoj smotri. Usledio je, potom, poziv Partizana, koji se ne odbija, gde sam nastavio svoje igračke dane u narednih šest i po godina. Prošao sam mlađe kategorije i sa 17 debitovao za prvi tim. Na tom debiju postigao sam i prvi gol, što me je učinilo veoma ponosnim. Međutim, nakon prvih priprema 1999. godine dogodila se prva ozbiljna povreda ligamenata. Ta neprijatna situacija udaljila me je od ozbiljnijih angažmana u nastavku moje fudbalske karijere… Igranje „na kašičicu” u Partizanu u naredne dve godine od tada nije bilo ono što sam želeo. Česte pozajmice nisu ulivale sigurnost i bilo je teško izboriti se sa tim… Sa Leotarom sam u prvoj sezoni osvojio Prvu ligu BiH, a kasnije su usledile pozajmice u Ukrajni, Finskoj, Jermeniji, Albaniji i ostalim zemljama.

Na pitanje gde mu je bilo najlepše, a gde najteže nije imao dileme…

– Najlepše je bilo u Aziji, u Indoneziji, gde se fudbal voli neverovatno. Tamo su stadioni uvek puni, ljudi žive za fudbal a lopta se vrti i na ulicama… Definitivno sam tamo živeo najlepše trenutke karijere. Sa druge strane, najteže momente proživljavao sam u Ukrajni, na početku te internacionalne karijere. Dočekala me je zima, prva utakmica, mraz, sneg do članaka… I to manje-više, ali tek sam postao otac, rodila se moja ćerkica, pa dolazak tamo, privikavanje. Usledilo je snalaženje u više životnih uloga istovremeno… I nije bilo lako. Ali, sve te zemlje, svi ti jezici koje sam učio danas mi mnogo znače u komunikaciji sa prijateljima koje sam stekao za to vreme.

Malo je Srba koji su stigli do daleke Finske. Iako je možda bilo za očekivati da bude kao iz bajke, nije bilo tako.

– Ne pratim posebno finsku ligu, ali znam da timovi čas ispadaju u Drugu, čas se vraćaju u Prvu ligu, svako svakoga tamo može pobediti, domaćin, gost, tu se više ne zna ko je autsajder, dok vrh tabele uvek čuvaju dve, tri favoritne ekipe. Međutim, ne bih ja tu smeo posebno da prognoziram, za razliku od naše lige koju pomno pratim i definitivno bih igrao na ekipu Tuzle siti, koja je na uzlaznoj putanji na čelu sa trenerom Husrefom Musemićem koji ima ogromno iskustvo i nekoliko osvojenih titula ovde. Fudbal u Finskoj i generalno skandinavski fudbal znatno se razlikuje, preferiraju se dugi pasovi, na šta, konkretno u Partizanu, nisam navikao, jer smo se vodili drugačijom ideologijom igre i prepoznatljivim Tumbakovićevim „tika-taka” stilom. Iz tog razloga nisam bio oduševljen finskim fudbalom i nisam se dugo zadržao tamo. Bila je to samo jedna sezona i, iskreno, gledo sam da što pre „pobegnem” iz tog okruženja.

Osvrnuo se i na meč Velež – AEK, gde su fudbaleri iz Mostarsa napravili pravu senzaciju, eliminišući atinski klub posle revanša u Grčkoj i tako se plasirali u narednu fazu Lige konferencija:

– Meč Velež – AEK je bilo jedno sjajno, ali sjajno iznenađenje, pre svega za ljubitelje fudbala u BiH i to je napredak u našem fudbalu jer smo uspeli da posle toliko godina izbacimo neku od respektabilnih ekipa iz Evrope. Velež je sjajno prošao kroz kvalifikacije i od prvog kola pružao sjajne partije… Veoma malo je nedostajalo da se momci iz Mostarsa nađu na završnoj smotri, tačnije u grupnoj fazi, ali ipak ćemo sačekati naredne godine da se to i zaista dogodi…  Sve u svemu, sve pohvale svakako za ceo tim, a posebno za mladog i perspektivnog trenera Feđu Dudića koji je okupio ovakav tim i napravio ekipu za evro scenu. Kada sagledamo realno činjenicu, finansijski uslovi i vrednost kluba je dosta manja od na primer Zvezde, Partizana, AEK-a… Ali ovom čoveku svaka čast na stručnosti i odabiru pojačanja i igrača za svoj klub – zaključio je bivši fudbaler Leotara, Sutjeske, Partizana i internacionalac Igor Joksimović.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име