Naslovna Izdvajamo Sve je pošlo naopačke

Sve je pošlo naopačke

0
Izvor: Direkt portal

Padanje je reč koja je obeležila nedelju iza nas. Pao je fejsbuk i ostali instagrami, pao je gradonačelnik Prijedora, pao je sneg na Kupresu, pa je pala večera Dodiku sa Lavrovim u Beogradu, pada kredibilitet Mila i ostalih pošto se pandorina kutija otvorila i razvejala papire koji su pokazali da su ljudi kvarljiva roba ako nemaju kontrole. I na kraju je pao Kurc. Tad smo klonuli (duhom) i mi jer smo se uverili koliko smo na civilizacijskoj lestvici nisko pali. Odavno ne verujemo sopstvenim očima ni razumu, nego onome što nam patološki lažovi govore.

 

Stresan početak sedmice za sve zavisnike od društvenih mreža. Pošto naš Baja ne zavisi od tih novotarija sa zapada, stres je preneo iz prošle nedelje na koji se nakalemio ovonedeljni pritisak zbog Komšićevog odlaska u Sloveniju.

Zato je presavio tabak i sitnu knjigu razaslao na sve kadiluke. “Draga sestro Ursula, zar da, pored mene ovakvog, čoveka specijalizovanog i za brda i za kobasice, što će reći- mogu dobro potegnuti i pojesti, pozoveš na Brdo kod Kranja onog krelca Komšića? Da je on čemu, birao bi ga njegov narod, kao mene moj. Niti to može da se penje, a ni da jede, k’o od brda odvaljeni ljudi”, počeo je svoje pismo predsednici Evropske komisije.

Kad se Ursula nije javila, pisao je Željki u Budimpeštu. „Dolazi ‘vamo, da mogu da se nađem u poslu i k’o prošli put kod Orbana da odem. Zna on da mu nećemo zaboraviti“. Ali, avaj. Željka je bila na operi, isključila tonove pa poruke nije videla. Tako je Baja ostao kod kuće da ga bes obuzima.

A kad se nađe sateran u ćošak, instikt mu nalaže da se maši za otcepljenje i krikne: “ Posle mene nek’ ne bude ničega!” Odmah je pritisnuo Košarca i ostale tastere koji su horski uzviknuli: “Sad il’ nikad. Vreme je da se vratimo na početna podešavanja!”

Bilo je i onih koji su to bukvalno shvatili, pa krenuli u materinu ili ka rupi iz koje su izašli, ali ih je Baja brzo vratio rečima: “Sve je to samo da pokažemo da smo spremni na sve. Neće mene ucenjivati nekim sankcijama nekažnjeno. Ako me baš razljute reći ću da hoće da nam uzmu Elektroprivredu, a kad je prodamo Srbiji, reći ću da je to dobar poslovni potez jer je ovako, sa gubicima, bila kamen oko vrata. Sve ti je to veština preživljavanja, a ja sam ti tu majstor”, hvalio se Baja.

Prohujali su prošle nedelje i Pandora papiri i pokazali da su ljudi kvarljiva roba ako nema institucija koje ih kontrolišu. Zato ćete u njima teško naći nekog iz Skandinavije. Ali su funkcioneri iz Srbije i Crne Gore nezaobilazni. Ostalih nema prosto jer su imali sreće ili još nisu na tom nivou. Finansijskom, ne što se alavosti tiče. Jerbo smo pravi rasadnik likova koji su u stanju da u oči gledaju dok potkradaju. Ako se usprotiviš, spremni su i da napadnu. Nema to srama.

Umesto da se u mišiju rupu zavuče, to galami, to saziva skup podrške. Ne, gradonačelnik Prijedora je pobedio i Vulić, Jerinića i ostale Ćosiće u igrici: “Agresivno i bahato do kraja”.

I pored skarednih slika koje je sam pravio i slao, ubeđuje javnost da je sve podmetanje i još organizuje miting podrške.

Čak, to što organizuje manje čudi od činjenice da je bilo onih koji su došli.

Ako postoji kosmička pravda, neki krug pakla će se naći za tapšače na mitinzima podrške podlacima i moralnim nakazama.

I, dokle smo došli? Nemamo snagu da, zbog očiglednog skandala smenimo gradonačelnika Prijedora, kad već on sam nema zrno srama da se povuče sam. Dotle, u Austriji, samo zbog sumnje da je možda umešan u korupciju, smenjen je premijer.

Daleko je Austrija, svetlosnim godinama udaljena od nas. Naš premijer je preživeo i poljsku bolnicu i kiseonik, pa vezu sa firmama koje su odjednom procvetale za njegovog mandata. Nije Višković Kurc, pa da narod može da ga smenjuje. O njegovom šefu, da ne pričamo. Tek taj ima afera koliko je težak. Ono što je bitno, kako je rekao, ništa nije dokazano. Zato se odmah na početku pozabavio tužilaštvom.

Ipak, izgleda da se ta priča privodi kraju. Na žalost, ne našom zaslugom jerbo se odavno ne bavimo sopstvenom sudbinom, koju smo stavili u ruke nitkova.

Nedelja se za Baju završila večerom sa Lavrovom koja mu verovatno neće baš prijati, mada glumi entuzijazam.

Ko zna da li bi svega ovog bilo da nisu poskupele paprike i ulje. Ljudi bi pravili pekmez, mešali ajvar. Ovako, zapitali su se: “Kako smo došli do toga da nam je i zimnica luksuz?”.

Oprobani recept da se to pitanje izbije iz glave je da skočimo da branimo zemlju od spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja. I eto još jedne nedelje i kolektivnog srozavanja za nas.

Milanka Kovačević

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име